Godisnji izvjestaj II: septembar 1998 - avgust 1999  

CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU - SARAJEVO

Centar za nenasilnu akciju - CNA je projekt kancelarija The Centre for Education and Networking in Nonviolent Action - KURVE Wustrow, u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.
Projekt je zapocet u septembru 1977. Glavni ciljevi projekta su trening iz nenasilne transformacije konflikata, umrezavanje i savetodavne aktivnosti s namerom da se pomognu i podstaknu lokalne trenerske strukture u BiH.
CNA je registrovana NVO u BiH, kao spoljasnji ogranak KURVE Wustrow.

1. Kratak pregled izvestaja

2. Uvod

3. Glavne aktivnosti

4. Zahtevi za saradnju i perspektive

5. Strategija i transfer

6. Evaluacija rada i strategija

7. Teskoce i nova saznanja

8. Politicka dimenzija rada CNA

9. Nenasilje i krsenje ljudskih prava

10. Izvestaj koordinatora Projekta Franziske Guenther

11. Licna misljenja

11.1 Reci najnovijeg clana CNA - Ivane Franovic
11.2 Reci IPPNW studenta Marca Burlona

12. Plan rada

Posebno zahvaljujemo

1. Kratak pregled izvestaja

U periodu od septembra do decembra 1998. godine (prvi kvartal) odrzan je prvi deo programa Trening za trenere, a narednih meseci sledili su follow-up sastanci ucesnika i voditelja treninga. U drugom kvartalu, od decembra (98 do februara (99, odrzan je drugi deo Treninga za trenere. U tom vremenskom periodu je realizovana je i CNA web strana.

Treci kvartal, od marta do juna (99 bio je period rata u Jugoslaviji. Ovo je u velikoj meri uticalo na nas rad, i bilo je potrebno da odlozimo odredjene projekte i preuzmemo druge, neplanirane. Treci deo Treninga za trenere bio je odlozen, ali su umesto njega, nasu energiju zahtevali alternativni projekti, kao Mailing lista "ne-nasilje" i sastanak NVO u Sarajevu. Tokom ovog perioda, neko vreme smo proveli i na istrazivackim putovanjima i follow-up sastancima. U cetvrtom kvartalu, od juna do avgusta (99., izmedju ostalog, neki od clanova CNA su odrzali seriju predavanja po Nemackoj. Novi clan se pridruzio CNA (vodili smo letnji kamp sa SHL nazvan Konflikt? Nenasilje? Takodje smo radili sa Alternativnom mirovnom inicijativom.

Saradjujemo sa grupama iz Makedonije, BiH, Jugoslavije, Hrvatske i Nemacke, i ova saradnja uspostavljena je u skladu sa nasom strategijom. Transfer CNA na lokalno osoblje je u planu, i u okviru je ove strategije. Naravno da je u toku prosle godine bilo i nekih teskoca i prilika da se nesto nauci. Licna misljenja ljudi ukljucenih u projekat, iz Nemacke i BiH, imaju snazan uticaj na nas rad( izmedju ostalog, to ilustruje i izvestaj koordinatora projekta. Politicka dimenzija rada, i nase misljenje o nenasilju i krsenju ljudskih prava, cine fundamentalni deo naseg pristupa radu CNA. Uzevsi sve ove aspekte u obzir, napravili smo plan rada za 1999.-2000.

 

Sadrzaj

2. Uvod

Druga godina rada CNA sada je iza nas i za to vreme projekat se znacajno razvijao. Najbitnije je to da su se timu CNA, u proteklih 12 meseci pridruzili novi ljudi. Jasmin Redzepovic iz Sarajeva pridruzio se projektu u novembru 1998. godine, Cara Gibney iz Belfasta u decembru 1998., a Ivana Franovic iz Beograda u avgustu 1999. godine. U skladu sa uvecanjem kapaciteta prosiren je nas plan rada i povecane nase aktivnosti. Ali pored samog kvantiteta, mesavina razlicitog porekla, znanja i karaktera takodje je dala novi kvalitet radu CNA. CNA se i dalje susrece mnogim zahtevima za saradnju u razlicitim projektima, u rasponu od savetovanja na treninzima, evaluacije i organizacionih pitanja trenerskog rada, pa sve do poziva za tribine i pisanje clanaka.

Posle finansijske krize koju smo imali prosle godine, uvereni smo da cemo moci da finansiramo svoj rad u buducnosti, zbog onoga sto smo prethodno postigli.

Sadrzaj

3. GLAVNE AKTIVNOSTI

3.1 I kvartal, septembar - decembar 1998. godine
(Izvodi iz tromesecnog izvestaja)

Napomena: Sledeci navodi sadrze kratke informacije o treninzima koje je CNA vodio. Detaljni izvestaji su dostupni na zahtev, kao sto je naznaceno.

3.1.a Trening za trenere u nenasilnoj transformaciji sukoba, Deo 1
Jablanica, 16.-25. oktobar, saradnja CNA/SHL (Shueler Helfen Leben)

Program (Trening za trenere( okupio je ucesnike koji su pohadjali osnovni trening iz nenasilja, ili preko CNA ili na drugim skupovima. Cilj programa bio je da se ucesnicima omoguci da vode radionice kao ko-treneri kao i da kreiraju i vode radionice sami.

Prvi trening u nizu od planirana 3 seminara, odrzan je u Jablanici od 16.-25. oktobra. Pored dva ucesnika iz Pristine i tri iz Beograda, ostali su dosli iz oba entiteta Bosne i Hercegovine. Iz hrvatskih delova nije dosao niko. Pored Nenada Vukosavljevica (CNA) trenerski tim cinili su Otto Raffai (Centar za mirovne studije - Zagreb, Hrvatska) i Ivana Franovic (Antiratna kampanja i Studentska unija - Beograd, Srbija).

Ucesnici su bili veoma motivisani, tako da je rad bio izuzetno iscrpljujuci, sa sesijama koje su ponekad trajale do ponoci. Trening je bio usredsredjen na produbljivanje razlicitih znanja i iskustava koje su ucesnici vec posedovali, i pripremu za nastavak programa. Pocetno nezadovoljstvo nekih ucesnika konceptom treninga, smanjivalo se tokom treninga i na kraju rezultiralo veoma pozitivnim misljenjem. Trenerski tim bio je, takodje veoma zadovoljan radom. Detaljan izvestaj od 49 strana, o treningu u Jablanici, koji sadrzi zabeleske sa sesija i evaluaciju, dostupan je na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku preko CNA.

3.1.b Follow-up skupovi

U toku treninga u Jablanici sastavljeno je sedam manjih timova ucesnika. Oni su birali teme za koje su pripremali radionice, i onda vodili ove radionice na sledecem treningu koji se odrzavao u januaru. Ucesnici iz Beograda i Pristine cinili su dva izmesana tima, na veliko zadovoljstvo trenera. Timovi su imali follow-up sastanke sa trenerima, ciji je cilj bio podrska pripremama za radionice koje su bile odrzane na sledecem treningu. Ovi sastanci bili su vrlo plodni i intenzivni. Bili su usredsredjeni na strukturisanje radionica, a pisani koncept srukture radionice prosledjen je unapred svim ucesnicima. Dva sastanka odrzana su u Banja Luci, jedan u Sarajevu, jedan u Zagrebu i jedan u Baji/Madjarska (treneri nisu mogli da otputuju u Srbiju, a ucesnici u Hrvatsku zbog problema s vizama).

Sadrzaj

2nd Drugi kvartal, decembar 1998. - februar 1999.

(Izvodi iz tromesecnog izvestaja)


3.2.a Drugi deo Treninga za trenere iz nenasilne transformacije sukoba

Teslic, 11.-20. januar 1999., saradnja CNA / SHL (Shueler Helfen Leben)

Samo 9 od 16 ucesnika prvog trenerskog dogadjanja, nam se pridruzilo na drugom, koji je odrzan u Teslicu u Republici Srpskoj. Pridruzile su nam se dve nove ucesnice, jedna iz Beograda i druga iz Gorazda. Sem dvoje ljudi koji nisu objasnili svoje odsustvo, svi drugi su imali dobre razloge za nedolazak (jedan je pozvan u vojsku, a dvoje nije moglo da doputuje sa Kosova zbog policijske blokade, itd.). Ana Raffai (Centar za mirovne studije - Zagreb, Hrvatska) se prikljucila trenerskom timu kao cetvrti clan.

Ucesnici su sami birali teme radionica u toku prvog treninga. Izabrane su ih iz mnostva tema koje je ponudio trenerski tim, a trazili ucesnici. Na kraju, program se sastojao od sledecih radionica

*Radionice koje su vodili ucesnici pod nadzorom trenera

Radionice koje su vodili ucesnici bile su veoma kreativne. Kao jedna od mana - rezultat nedostatka iskustva u vodjenju, desavalo se redovno da ucesnici u ulozi trenera zaborave da vode racuna o vremenu. To je znacilo da su radionice trajale mnogo duze nego sto je planirano, sto je od svih nas zahtevalo vise ulozene energije. Druge noci odrzana je dugacka igra uloga. Trajala je od 10 uvece do 6 ujutro sa 2 sata emocionalne evaluacije posle toga. Igra uloga je kreirana da bi se testirala sposobnost timskog rada u uslovima stresa, i to kako se ucesnici suocavaju sa raznim tipovima autoriteta (policija, carina, itd.) kojima je zadato da budu zastrasujuci, uvredljivi i agresivni. Simulirano putovanje u okviru igre uloga povelo je ucesnike na jednodnevni istrazivacki put u (Nezavisnu drzavu Crnu Goru( gde su morali da istraze mogucnosti saradnje sa lokalnim grupama iz treninga iz nenasilja, i da pokusaju da ih ubede da podrze takva dogadjanja.

Igra uloga je naglasila tipicne uloge koje svaki ucesnik unutar grupe prihvata. Evaluacija je pokazala da je ovo za njih bila prilika da razmisle o ulogama koje prihvataju, i o tome kako su se u okviru tih uloga odnosili prema timskom radu u stresnim situacijama.

Najsnaznije emocije su ispoljene u toku radionice o pitanjima polova. Ovde su ucesnici bili podeljeni u muske i zenske grupe. Svaka grupa je imala brainstorm na temu (Kakve su zene/muskarci?(. Rezultati brainstorma ispisani su na plakat i okaceni na zid. U jednom trenutku emocije su prokljucale kada je grupa muskaraca napravila statuu koja je prikazivala zenu koja igrajuci sa jednim muskarcem, iza njegovih ledja flertuje sa drugim. Jedna zena je statuu dozivela kao veoma uvredljivu i diskriminatorsku. Neki muskarci su uzvratili da su (prikazali tamnu stranu zene(, i nastala je emocionalna i vruca diskusija. Obostrane predrasude i shvatanja izasla su na videlo, sto je na obe strane izazvalo bolna osecanja. Posto je situacija bila tako zagrejana, radionica je nastavljena posle vecere i trajala je do 11 uvece. Zanimljivo je da, mada bi se dalo pretpostaviti da ce tema nacionalnog identiteta izazvati makar isti nivo kontroverze, to nije bio slucaj. Izgleda da je pitanje nacionalnog identiteta mnogo prisutnije u svakodnevnom zivotu, a svest o tome je mnogo veca od one o pitanjima polova. Za mnoge ljude ovo je bilo prvo suocavanje sa tim (pitanjem).

U konacnoj evaluaciji postavljeno je pitanje (Kako je trening uticao na vasa gledista?(. Neki od odgovora bili su:

- Pomogao mi je da razbijem neke svoje predrasude
- Preispitacu neka svoja stanovista
- Prosirio je moje vidike
- Shvatio sam da predrasude ponekad mogu imati i dobrih strana
- Formirao je neke moje poglede i ucinio da sebe vidim iz drugog ugla. Ako nista drugo, poboljsao je moju percepciju.


3.2.b CNA web strana www.soros.org.ba/~cna

U decembru su se CNA i SHL zajednicki prijavili za dodelu subvencija za postavljanje odvojenih web strana da bi informacije o svojim i aktivnostima svojih partnera ucinili dostupnijim. Sadrzaj CNA web strane ukljucuje:

Sadrzaj

3rd Treci kvartal, mart - jun 1999.
(Izvodi iz tromesecnog izvestaja)

Bombardovanje Jugoslavije od strane NATO pocelo je 24. marta 1999. godine. Ovo nasilje kao i isterivanje i ubijanje velikog broja etnickih Albanaca na Kosovu od strane jugoslovenskih snaga bezbednosti i paravojnih grupa, nas je najvise zaokupilo u tom tromesecnom periodu. Najveci deo nasih redovnih, planiranih aktivnosti bio je odlozen i odlucili smo da svoje vreme posvetimo antiratnom delovanju. Ovo je ukljucivalo i uspostavljanje komunikacije izmedju ljudi iz razlicitih zemalja i regiona Balkana (komunikacije koja je bila prekinuta zbog rata). Putovali smo po Bosni i razgovarali sa ljudima, otvorili smo jos jednu stranu na webu o Jugoslaviji/Kosovu, zapoceli smo mailing listu (nenasilje(, pisali clanke o situaciji u regionu i bavili se politickim analizama, provodili sate raspravljajuci o svim ovim pitanjima izmedju sebe u uredu i sa drugima, koji su dolazili kod nas, provodili smo sate gledajuci, slusajuci i citajuci vesti, inicirali smo sastanak NVO u Sarajevu o ratu, i odrzali seriju tribina u Nemackoj.


3.3.a Trening za trenere

Bilo je neophodno odloziti poslednju fazu programa Trening za trenere. Follow-up sastanci koji je trebalo da se odrze u martu i aprilu vec su bili pomereni iz raznih razloga. Izbijanje rata u Jugoslaviji garantovalo je da ce ovi skupovi biti odlozeni za doglednu buducnost.

Poslednje zvanicno okupljanje ucesnika Treninga za trenere trebalo je da se odrzi 1. maja 1999. godine. Posto smo kontaktirali ucesnike da zatrazimo njihovo misljenje, odlucili smo da otkazemo i ovaj dogadjaj. Nemogucnost da muskarci iz Jugoslavije predju granicu sa BiH, i rastuce poteskoce za zene, ostavili bi trenerski vikend bez znacajnog dela ucesnika. Ipak, CNA je vrlo svestan potrebe da se nastavi impuls koji je dao Trening za trenere i radimo u nameri da se taj skup na kraju odrzi.

Znanja i potencijal ljudi iz grupe sa Treninga za trenere rastu, i mi zelimo da ih upotrebimo, kao i da stvorimo prostor da oni steknu jos vise iskustava i znanja. Aktivno ukljucujemo clanove grupe u treninge koje odrzavamo, i prosledjujemo oglase za posao grupi, iz drugih organizacija. Kako se godisnji plan rada CNA popunjava uvidjamo potrebu za konkretnijim oblikom prosledjivanja ovih zahteva i regrutovanja, a u medjuvremenu ostajemo u kontaktu sa svima koji su ukljuceni, preko e-maila, telefonom i gde je moguce posetama.


3.3.b Seminar SHL medijske konferencije 18.3.1999.

Schueler Helfen Leben je pozvao CNA da vodi jednodnevni trening kao deo jednonedeljnog seminara koji su oni drzali. Seminar se ticao novinarstva, sa ucesnicima iz Nemacke i BiH. Posao CNA bio je upoznavanje jednih s drugima i pristup sredstvima komunikacija relevantnim za ovu temu.

Tokom dana razvili smo veoma takmicarski nastrojenu i diskriminatorsku verziju igre (muzicke stolice( da naglasimo diskriminaciju i svest o predrasudama. U toku radionice voditelji su se ponasali otvoreno diskriminatorski, igra je postajala usijana, a evaluacija igre izazvala je razlicita osecanja i to:

- Bilo mi je muka da gledam ljude kako guraju jedni druge.
- Bio sam zbunjen zasto je diskriminisan drugi tim, ali mi nije smetalo.
- Ti si kao autsajder pustao muziku i odredjivao pravila, bas kao u sukobima u svetu kao sto je Vijetnam.
- To je samo igra.
- Nisam primetio.


3.3.c Sastanak NVO u Sarajevu o ratu u Jugoslaviji 1.4.1999.

Posto je poceo NATO napad na Jugoslaviju 24.3.1999. godine, CNA je u saradnji sa Quaker Peace nad Service i Abraham-om inicirao sastanak NVO da bi ljudima pruzio prostor da izraze sta osecaju povodom nasilja u njima susednoj zemlji. Bilo je takodje vazno za CNA da sazna kako druge NVO reaguju na eskalaciju nasilja u SRJ. Da se vidi da li postoji bilo kakav zajednicki stav. Ukupno 15 ljudi je doslo na sastanak, neki kao pojedinci, a neki kao predstavnici lokalnih NVO. Brojne lokalne NVO koje imaju kancelarije u istoj zgradi u kojoj je skup odrzan, nisu prisustvovale zato sto je sastanak zakazan za 17 sati, posle redovnog radnog vremena.

Raspravljali smo o tekucim aktivnostima NVO s obzirom na situaciju i moguce dalje korake. Radna verzija (Apela za mir na Kosovu/Jugoslaviji( koju su napisali Nenad i Cara (CNA) data je na diskusiju. Za vecinu prisutnih, osuda nasilja u CNA dokumentu nije bila prihvatljiva. Postojalo je osecanje da je nasilje NATO-a opravdano. Solidarnost sa patnjama kosovskih Albanaca izrecena je na veoma emocionalan nacin. Jedinim oblikom konstruktivnog delovanja smatrana je humanitarna pomoc. Milosevicev rezim bio je glavni igrac, NATO i U^K su reagovali da bi zastili ljudska prava i nevine. Citati koji ovo ilustruju su:

- Bombardovanje je potrebno jer pregovori sa Milosevicem nikada nisu uspeli.
- Jugoslavija je za mene kao Nemacka; to je strana zemlja.
- Najavaznija je konkretna pomoc za ljude sa Kosova i iz Sandzaka. Kao hleb i mleko za zene i decu.
- Osecam da mogu pomoci docekujuci izbeglice na autobuskoj stanici i nudeci im hranu i nesto za pice.

Kao reakcija na ovakvo siroko rasireno misljenje, doslo je pitanje jednog coveka: (Koliko dugo cemo kaskati za dogadjajima i pokusavati da ugasimo vatru? Zar ne bi bilo logicno pokusati da se spreci da vatra izbije?( Vizija nenasilja kao stvarne alternative nije shvacena kao moguci odgovor na ono sto je vidjeno kao glavni problem - suocavanje sa situacijom izbeglica.

Od prvog sastanka, organizovana su jos dva, na kojima je bilo prisutno jos manje ljudi nego na prvom. Fokus ovih skupova se premestio sa nenasilne akcije na humanitarnu pomoc, suprotno shvatanju CNA o neophodnoj akciji. Zakljuceno je da prisutne NVO treba da se medjusobno informisu o akcijama za podrsku izbeglicama iz Jugoslavije i eventualno sprovedu ovakve akcije zajednicki. Uradjen je i izlepljen po Sarajevu, jedan poster koji je pozivao na solidarnost sa izbeglicama, kao zajednicka akcija NVO. Ljudi koji su lepili postere zaustavljani su od strane policije zbog obracanja javnosti bez dozvole, ali su uspeli da prodju bez hapsenja.

Skup je ostavio CNA sa mnogo materijala za razmisljanje. Vrlo konkretan rezultat za nas bila je slika koju smo dobili o lokalnim NVO, sto se tice rata u Jugoslaviji.


3.3.d Jugoslavija/Kosovo Homepage - CNA Website www.soros.org.ba/~cna

CNA website postoji vec oko 7 meseci. Jos jedan deo koji mu je dodat direktna je reakcija na rat u Jugoslaviji/Kosovu i sacinjen je od izvestaja, izjava i clanaka u vezi sa sukobom. Primecujemo da je site povezan na sve veci broj drugih website-ova. Ti drugi variraju od: Zene lideri online - Zene organizovane za promene (dici se clanicama US kongresa kao vodecim figurama u grupi!) do Balkan Black Box Berlin - festivala nezavisne eksperimentalne umetnosti iz centralne jugoistocne Evrope.

Feedback o web strani je vise nego dobro dosao. Zahteva dosta rada, a taj rad trebalo bi da je dostupan sto je moguce vecem broju ljudi. Ako mozemo, ili mislite da treba da poboljsamo neki odredjeni aspekt site-a, potrebno je da nas o tome obavestite.


3.3.e Mailing lista Nenasilje

Opet kao odgovor na rat u Jugoslaviji CNA je organizovao interaktivnu diskusionu grupu nazvanu NENASILJE. Ideja za to dosla je iz mnogobrojnih diskusija, pitanja i razlika u stavovima o ratu, unutar kancelarije CNA. Odlucili smo da upotrebimo ove teme da stvorimo prostor za diskusiju tom i drugim pitanjima u vezi sa ratom.

Diskusiona grupa se sastojala od 20 ljudi. Veci deo grupe cinili su pojedinci povezani sa Treningom za trenere, ali je ukljucivao i druge koje je jednostavno zanimala tema. Diskusija je na lokalnom jeziku, a ucesnici iz Hrvatske, Srbije, oba BiH entiteta, i malog broja zemalja izvan bivse Jugoslavije.


3.3.f Istrazivacka putovanja i follow-up sastanci u Gorazdu, Banja Luci, Travniku i Jajcu

Ceo tim CNA posetio je gore pomenute gradove da bi se sastao sa kolegama, od kojih su neki ucestvovali u nasem programu Treninga za trenere. Glavna tema o kojoj se raspravljalo bio je rat u Jugoslaviji, gledista i reakcije ljudi na njega. Razgovarali smo o negativnom uticaju koji je rat imao na saradnju izmedju razlicitih zajednica, kontaktima preko medjunarodnih granica BiH, i o trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze manjinske grupe unutar tih granica. Diskutovali smo o mogucnostima organizovanja skupova sa ljudima iz oba BiH entiteta na ovu temu, ali odgovor je bio prilicno oprezan, jer je vecina osecala da je u tom trenutku tema isuvise osetljiva da bi se njome mogli baviti.


3.3.g Clanci (clanova) CNA u vezi s ratom, izgradnjom mira i mirovnim radom

(Na raspolaganju na nasoj web stranici ili na zahtev od CNA ureda)

Sadrzaj

4th Cetvrti kvartal, jun - avgust 1999.

3.4.a Serija tribina, Nemacka, 17.6. - 10.7.1999.

Dvoje clanova CNA tima odrzali su seriju tribina po severu Nemacke, u organizaciji KURVE i drugih zainteresovanih organizacija. U Hamburgu smo govorili pred vise od 100 ljudi, oko 30 ljudi doslo je na javne skupove u Goettingenu i Wustrowu. Takodje smo govorili na skupu aktivista i zvanicnika Stranke zelenihu Hanoveru, na kojem je bilo sve skupa oko 70 ljudi. U Berlinu smo prihvatili poziv za Skup grassroots grupa za gradjanska prava iz Istocnog Berlina, posetili smo Berghof Institut za kreativno upravljanje sukobima, kancelariju IPPNW Nemacke, Fondaciju Heinrich Boell, Berlinski informacioni centar za tranatlantsku sigurnost i razgovarali sa prijateljem koji je angazovan u razvoju sektora Mirovne sluzbe u okviru DED (Nemacka sluzba razvoja).

Na javnim skupovima, iznosili smo nase poglede na rat u Jugoslaviji, uticaj koji je imao na citav region, perspektive demokratskog razvoja u Jugoslaviji i sirem regionu Balkana, ulozi NATO, ljudskim pravima i civilnom drustvu na Balkanu i na Zapadu. Prilika da se nas glas artikulise predstavljala je dragoceno iskustvo, i to kao ljudi koji moraju da se stvarno suocavaju sa posledicama rata. Takodje, vazno je osigurati bolji protok informacija i razmenu misljenja izmedju ljudi na Zapadu i nas koji smo u ovom regionu. Razlicite perspektive su dragocene i obogacuju nasa gledista.


3.4.b Letnji kamp SHL - Sukob? Nenasilje? Tata, Madjarska - 29.07-09.08.99.

SHL Sarajevo je pozvao CNA da odrzi letnji kamp na temu nenasilja i sukoba, koji je i odgovarujece naslovljen (Konflikt? Nenasilje?(. Ciljnu grupu kampa su predstavljali mladi (od 16-20 godina starosti) iz Nemacke i regiona bivse Jugoslavije. Bilo je 19 ucesnika, od kojih 4 iz Nemacke, 2 iz Jugoslavije i 13 iz Bosne i Hercegovine, 10 zena i 9 muskaraca.

Pokazalo se da je kamp bio daleko od onoga sto je trenerski tim ocekivao i planirao. Radilo se na engleskom jeziku, zbog mesanog sastava ucesnika, iz Nemacke i Jugoslavije. Ubrzo je postalo ocigledno da i do 25% ucesnika nije moglo da prati radionice, a jos vecem procentu njih bio je potreban prevod, s vremena na vreme. Trenerski tim je tada postao svestan razlika u ocekivanjima izmedju njih samih i ucesnika. CNA je ocekivao da su se ucesnici pridruzili kampu da bi radili drzeci se teme, a SHL je zahtevao 6 sati dnevno lakseg rada. Zato smo razvili trenerski paket, s namerom da to bude osnovni, meksi uvod u nenasilje.

Svejedno, postalo je jasno da je 6 sati rada bilo tesko za grupu. Mnogo energije utroseno je na socijalne aspekte kampa (sto su masovno podrzali prisutni organizatori), motivacija za pohadjanje radionica varirala je, diskusije su bile kratke i cesto smatrane dosadnim ili predugackim, oklevalo se sa bavljenjem postavljenim temama (npr. razlike, vodjstvo, predrasude). Neki ucesnici trazili su od nas da ne pricamo o ratu. Kada je CNA pitao prisutne organizatore zasto su se ljudi koji ne zele da diskutuju o ratu, prijavili na kamp sa ovakvim naslovom, obavesteni smo da su se prijavili jer su zeleli (da dodju u Madjarsku i upoznaju ljude(.

Posle diskusija i konsultovanja sa ucesnicima odlucili smo da skratimo i olaksamo program treninga sto je vise moguce. Ovo je za rezultat imalo odstranjivanje bar jedne trecine programa, kao i dodatni rad potreban da se program treninga prestruktuira u tom obimu, i to u toku samog treninga. Iako je kamp bio tezak, sto se tice mnogih stvari, bilo je naravno i mnogo toga da se nauci. Na primer, provera nivoa poznavanja jezika ucesnika koji pohadjaju trening na stranom jeziku, i ako trening ne organizuje CNA, uspostavljanje uloge prisutnih organizatora, vece ucesce u u izboru ucesnika i promoviranje samog treninga. Drugi pozitivan aspekt je da je kamp postavio neka pitanja sto se tice trenerskog tima i naseg nivoa fleksibilnosti u ovakvim situacijama. Ova pitanja su nam jos vise razjasnila ulogu CNA (kao trenera, a ne kao organizacije koja svoju ulogu smatra ispunjenom kad grupa pocne da se vezuje), ciljne grupe CNA (volontera) i neophodnosti da CNA nastavi sa radom.


3.4.c Seminar SHL - (Religija, Politika i ja) 22.8.99.

SHL je pozvao CNA da odradi poludnevnu radionicu na temu (odgovornosti(, da bi se ucesnici seminara usmerili da razmisljaju o tome da li imaju odgovornost da nesto ucine u vezi s pitanjima koja su se ticala teme. CNA koji je bio voditelj imao je probleme slicne onima na SHL seminaru. Zato je CNA odlucio da evaluaciju letnjeg kampa u Madjarskoj pretvori u sastanak na kome ce biti izvrsena evaluacija saradnje CNA i SHL. Molimo, procitajte donji odeljak nazvan (Kooperacija( za vise detalja o tome.


3.4.d Seminar o evaluaciji u Travniku, 3.9.-5.9.99.

Clan CNA je ucestovao na trodnevnoj radionici o evaluaciji koju je organizovao Quaker Peace and Service (QPS) iz Sarajeva. Radionica je bila koncentrisana na razlicite metode i nacine evaluacije projekata i organizacija. Ucesnici iz razlicitih NVO dosli su iz raznih krajeva bivse Jugoslavije. Neki od njih su pohadjali i poslednji QPS seminar o prikupljanju finansijskih sredstava, pa smo imali jos bolju priliku za saradnju i umrezavanje. Trenerski tim bio je iz Hrvatske i SR Jugoslavije. Rad voditelja i grupe bio je vrlo konstruktivan i razvila se dobra radna atmosfera. CNA je naucio nove metode evaluacije sto ce nam pomoci u buducem radu..


3.4.e AMI - Alternativna mirovna inicijativa

Originalno nazvana (Mirovna radionica(, AMI postoji od maja 1999. godine. Grupa od 25-30 ljudi se sastaje jednom sedmicno, uglavnom su iz Sarajeva, ali i iz Banja Luke i drugih gradova BiH. U osnovi AMI-a je ideja da se osnuje organizacija koju ce ciniti tri dela:

  1. Centar za mirovne studije
  2. Centar za mirovna istrazivanja
  3. Centar za mirovnu akciju

Sastanke pohadjaju uglavnom mladi ljudi, ali su tu i dva starija profesora teologije i filozofije, koji su veoma intenzivno ukljuceni u inicijativu. CNA je ukljucen od pocetka, i ucestvovao je u nekoliko aktivnosti kao sto je seminar o orjentaciji za potencijalne clanove, kao i radionica iz nenasilja. (Vise o ovim projektima mozete procitati u nastavku).

Ipak, posle dosta rasprave, CNA je odlucio da u ovom trenutku ne vidi ulogu nase organizacije u okviru strukture i politike rada AMI-a. Zato smo odlucili da se povucemo iz inicijative, ali s namerom da ostanemo otvoreni za buducu saradnju.


3.4.f Seminar iz orijentacije za AMI (alternativna mirovna inicijativa) u Hrvatskoj 29.06.-03.07.99.

U toku osnivanja inicijativnog odbora AMI-a, CMS (Centar za mirovne studije) iz Zagreba pruzio je svoju podrsku slanjem materijala i informacija o organizovanju seminara i drugih obrazovnih skupova. CMS je deo Antiratne kampanje Hrvatske, baziran u Zagrebu. AMI voli da radi sa CMS jer je njihov pristup radu interaktivan, participativan i obrazovan. AMI je zatrazio od CMS da odrzi seminar na kome su clanovi AMI-a mogli da provere svoje uloge i ciljeve.

Seminar je odrzan u Porecu, a ucestvovao je jedan clan tima CNA. Bilo je oko 15 ucesnika. Seminar je bio koncentrisan na pitanja kako ucesnici shvataju rad svih delova AMI, i gde svako od njih vidi sopstvenu ulogu. Radili smo u malim grupama i uradili igru uloga, a na kraju smo izradili vremenski plan za sledecih 6 meseci, u koji su ukljucena sva tri buduca centra. Grupa ljudi koji bi zeleli da rade u buducim centrima za mirovne studije koncentrisace se na formiranje tima za rad u tim centrima, za nabavku literature, na pripremi osnovnog treninga iz nenasline transformacije sukoba; i jednog okruglog stola na temu npr. povratka izbeglica. Centar za mirovna istrazivanja ce sastaviti upitnik koji ce se koristiti u anketama i intervjuima u regionu BiH na razlicite teme, a rezultati toga bice stampani u knjizi. Centar za mirovnu akciju ce raditi na pripremi i izvodjenju ulicnog pozorista u mnogim gradovima BiH.


3.4.g Uvod u nenasilje - Radionica u Sipovu, BiH, 29.8.-02.9.99.

Sesta letnja skola demokratije i socijalne pravde okupila je ljude razlicitih profila iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Skola je usmerena na razmenu informacija i iskustava kroz rad u oblasti ljudskih prava i demokratije. Takodje nudi organizacijama i pojedincima priliku za umrezavanje i planiranje zajednickih aktivnosti. Skola je zato prilika za clanove AMI da se sretnu sa drugim grupama iz regiona. Mogu da razmenjuju iskustva, misljenja i informacije o aktuelnim pitanjima, i da diskutuju o poteskocama i nacinima da se sa njima nose. Takodje mogu da promovisu AMI i pokusaju da nadju veci broj organizacija/pojedinaca koji bi bili zainteresovani da im se pridruze.

AMI je pozvao CNA da vodi radionicu u trajanju od dva ipo dana iz (Uvoda u nenasilje( na Letnjoj skoli, gde je nekoliko radionica odrzavano istovremeno. Ucesnici radionica bili su iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (iz oba entiteta). Polovina njih bili su clanovi AMI-a, a drugi su bili iz razlicitih NVO. Dvoje ucesnika CNA Treninga za trenere bilo je ukljuceno u trenerski tim.

Cinjenica da se dogadjaj zbio u Sipovu, je od posebne vaznosti, jer se gotovo ni jedan slican skup tamo ranije nije desio. Sipovo je gradic u Republici Srpskoj, sada ima nekoliko hiljada stanovnika. Nalazi se na jugozapadu BiH, u delu koji nije najbolje povezan (fizicki i politicki) sa drugim delovima Republike Srpske i Federacije BiH. Infrastruktura je prakticno unistena, a ono sto funkcionise je u losem stanju. Ekonomija je unistena, a broj zaposlenih veoma mali. Treba dodati da je i grad i njegova sira okolina takodje razrusena, i zbog svega ovoga postoj ogromni problemi sto se tice povratka raseljenjih lica i izbeglica. Svejedno. stanovnici od pre rata (Srbi su bili u vecini, Bosnjaci i Hrvati u manjini) saradjuju u pogledu povratka i buduceg zivota, i pokusavaju da probleme zajednicki resavaju.


3.4.h Seminar o prigovoru savesti u Sarajevu, 23.7.99.

Organizacija Zene zenama, uz podrsku Kancelarije visokog predstavnika (OHR) za Bosnu i Hercegovinu, organizovala je seminar na temu Prigovor savesti i civilna sluzba u BiH. Ucesnici su bili iz NVO, raznih grupa za ljudska prava, zenskih grupa, organizacija mladih, i nekoliko novinara iz oba entiteta BiH, Hrvatske i Jugoslavije.

Ucesnici seminara proucili su zakone BiH i Jugoslavije a takodje i medjunarodne standarde Saveta Evrope. Ovo je prisutnima pruzilo mnogo informacija, o kojima se diskutovalo i nacinjeni su neki predlozi za buducnost, ukljucujuci i kratak tekst o zakonima o prigovoru savesti, kao i medjusobno informisanje o konferencijama NVO i VO na ovu temu. NVO iz oba entiteta zele da budu deo procesa, uz podrsku OHR. Jedan od uslova da BiH postane clan Saveta Evrope je prihvatanje medjunarodnog zakona o prigovoru savesti. OHR pokusava da podrzi vlade oba BiH entiteta u dostizanju ovih standarda.

Trenutno i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj vec postoji mogucnost alternativnog sluzenja vojnog roka. Civilna sluzba nudi poslove kao sto je rad u poljoprivredi. Posto dva entiteta imaju razlicite armije, civilnu sluzbu ce sluziti samo u zajednici u okviru svog entiteta.


3.4.i Prica iz svakodnevnog zivota - Jasmin Redzepovic

Neposredno posle ovog seminara, otisao sam u Ministarstvo odbrane da se raspitam o pravima i duznostima jednog svog rodjaka. On ima 18 godina i vec je regrutovan u vojsku. Posto sam proucio zakon Federacije BiH, bilo mi je jasno da moj rodjak toga nije svestan, ali sam hteo da vidim sta ce mi reci u Ministarstvu. Kad sam stigao tamo, prijateljski nastrojen covek me je pozvao u svoju kancelariju i obavili smo razgovor koji nam je obojici pruzio mnogo informacija. On nije mogao da mi tacno objasni situaciju u vezi s pravima mog rodjaka: sve sto je znao je da je za njega prekasno da razmislja o prigovoru savesti jer se za to morao prijaviti u toku tri meseca posto je primio poziv da za regrutaciju, kada je imao 16 godina. Naravno da moj rodjak nije imao ovu informaciju, kao ni svi drugi koji su pozvani u armiju.

Zapanjujuce je da me je, kad sam pokazao ovom coveku iz Ministarstva odbrane kopiju zakona, on zamolio da je zadrzi jer ga pre toga nije nikad video. Tako sam mu napravio kopiju. Ovo mi je pokazalo koliko se malo zna o prigovoru savesti, cak i medju onima koji bi to trebalo da znaju. Nadam se da cemo ubuduce mi iz NVO imati uticaja na to, da obezbedimo da se ovo vise ne desava.


3.4.j Abraham - Radionica, Zavidovici 14.08.99

Abraham - Intereligijsko udruzenje za mirotvorni rad, Sarajevo - organizovala je radionicu na temu (Interreligijski dijalog( u kojem je CNA imao savetodavnu poziciju, i takodje uzeo ucesca u pripremama i odrzavanju radionice. Ucesnici radionice dosli su iz razlicitih verskih zajednica i brojnih NVO iz okoline Zavidovica. Svi pozvani sluzbeni predstavnici zajednice nisu se pojavili, prisustvovali su samo predstavnici islamske zajednice, a i oni su otisli posle uvoda. Svejedno, za organizatore radionice bilo je vazno da se uvere da su obicni ljudi, u ovom slucaju uglavnom mladi, zainteresovani da svoje probleme zajednicki resavaju. Mislimo da je verskim institucijama mozda potrebno dati vise vremena da se sire ukljuce u ovakav rad.


3.4.k Trenerski seminar, Sarajevo, 07.09.99.

Jednodnevna radionica sa trenerima iz regiona koju je organizovao CNA, Care International i United Nations Volunteers (UNV). Cilj seminara bilo je upoznavanje trenera koji se bave nenasiljem, transformacijom sukoba ili resenjem sukoba sa radom onih drugih. Diskusije o razlicoj metodologiji i teskocama u radu, razmena iskustava i pogleda; medjusobno pruzanje podrske i ohrabrenje, i rasprava o tome da li postoji potreba da se izmedju zainteresovanih strana uspostavi trenerska mreza.

UNV je kontaktirao razlicite grupe i organizacije da bi im prosledio informacije o seminaru. Treneri su bili upitani da li bi zeleli da pripreme i odrze radionicu na temu koja ih zanima, sto bi ilustrovalo njihov stila rada. Na kraju su sesije bile organizovane za jedan dan i unapred najavljene ucesnicima. U toku dana odrzana su tri bloka, plus uvod i evaluacija. Jedan blok bio je odrzan na temu razvijanja standarda treninga, a pripremio ga je tim iz USAID Democracy Network, drugi je odrzao jedan medjunarodni trener koji je radio za Care International o osobinama trenera, a treci je odrzao tim CNA o ulozi trenera.

Bilo je planirano da se odrzi seminar na lokalnom (bosanskom/hrvatskom/srpskom) jeziku. Pored dvoje lokalnih trenera, na seminaru je bilo i nekoliko medjunarodnih trenera i menadzera. Vecina ljudi govorila je engleski jezik, pa su oni pomagali u prevodu ako je radionica ili diskusija bila drzana na engleskom. U diskusiji o daljim koracima, zakljuceno je da ako bude potrebe za buducim sastancima, njih ne organizuje ista grupa koja je organizovala ovaj skup. Jedan broj ucesnika se delom saglasio da preuzme obavezu da organizuje neka buduca dogadjanja.


3.4.l Evaluacija - Schueler Helfen Leben (SHL) 8.9.99.

CNA i SHL su odrzali sastanak da urade evaluaciju medjusobne saradnje. Bio je to vazan sastanak iz vise razloga. Prvo, SHL je prolazio kroz fazu izmene kada su se (stari( volonteri vracali u Nemacku, pa je evaluacija protekle saradnje bila predvidjena po rasporedu. Drugo, novi volonteri SHL su preuzimali posao, pa je bilo bitno te nove clanove SHL upoznati sa CNA i nasim nacinom rada. Treci razlog za evaluaciju bili su skorasnji problemi i pitanja koja su se javila u projektu koji je CNA radio u saradnji sa SHL (pogledati prethodni odeljak nazvan (^etvrti kvartal().

Na sastanku smo raspravljali o radu i politici SHL i CNA, upoznajuci se medjusobno sa ulogama i oblastima rada. Zatim je sledila evaluacija o tome kako svaka organizacija vidi rad sa onom drugom. CNA je govorio o svojim problemima tokom kampa (Konflikt? Nenasilje?( i o drugim pitanjima koja su povremeno otezavala nasu saradnju. SHL je takodje izvrsio evaluaciju nase saradnje i istakao razlicite aspekte naseg stila rada koji bi se mogli poboljsati. Jedna od teza bila je da mi postavljamo visoka ocekivanja, tako da SHL oseca da nije u stanju da ih ispuni. Ali feedback nije bio samo kriticki, a najvaznije je da i oni i mi cenimo rad onog drugog i smatramo da vredi nastaviti kontakte. Ovaj sastanak bio je posebno vazan za nove clanove SHL, koji su uprkos prirodi skupa, komentarisali da su se osecali udobnije na ovom skupu nego na nekim drugim na kojima su ucestvovali.

Sadrzaj

4. ZAHTEVI ZA SARADNJU I PERSPEKTIVE

4.1 Makedonija - Ambasada za mir iz Skoplja

Zajednicka organizacija dva treninga na Ohridu, u Makedoniji ove jeseni moze znaciti otvaranje vrata za dalji razvoj saradnje u Makedoniji. Bilo kakvo vece angazovanje zahtevalo bi dublju analizu tamosnje situacije i ispitivanje aktivnosti na polju izgradnje civilnog srustva. CNA ima zanimanje za dalju saradnju sa Makedonijom i njoj susednim zemljama kao deo nase opste regionalne strategije.

4.2 Beograd - SR Jugoslavija

Imamo intenzivne kontakte sa troje ucesnika Treninga za trenere, iz Beograda. U avgustu (99 organizovali smo trodnevni skup sa tim ljudima i svim osobljem CNA, kao i buducim clanovima CNA. Postoji vrlo jasna zelja kod ovih ljudi da se bave ovom vrstom rada kakav je rad CNA, u Srbiji, i postoji jasna zelja da se ojaca i nastavi saradnja i razmena izmedju Sarajeva i Beograda. Odluceno da CNA Sarajevo snazno podrzi inicijative i aktivnosti ove grupe iz Beograda, dok oni ne obave analizu situacije sto se tice potreba i mogucnosti za rad u zemlji. Regionalna saradnja je vazan aspekt ovog rada, i ona pocinje od samog pocetka ukljucivanjem ljudi koji nisu iz Beograda u beogradski tim.

4.3 Hrvatska

Glavna saradnja sa pojedincima i grupama iz Hrvatske do sada je ostvarena samo u obliku zajednickog trenerskog tima Treninga za trenere, na kojem su dva trenera iz zagrebackog Centra za mirovne studije bila prisutna. Nakon poslednjeg treninga razmotrili smo mogucnosti buduce saradnje i izrazili zelju da saradjujemo opet na isti nacin u sledecem programu Trening za trenere. Od tada su kontakti sa Hrvatskom prosireni uz mogucnost ukljucenja jednog aktiviste iz Splita kao gostujuceg trenera na seminarima u Makedoniji, i sa jednim brojem hrvatskih ucesnika seminara. Nameravamo da nastavimo sa jacanjem veza sa Hrvatskom, i u skladu sa kapacitetima, takodje bismo voleli da unapredimo saradnju u buducnosti i sa organizacijama izvan Zagreba.

Sadrzaj

5. STRATEGIJA I TRANSFER

U toku odredjivanja strategije CNA, godinu dana ranije, podvukli smo potrebu da se odrze dva osnovna treninga godisnje i jedan potpuni paket Treninga za trenere. U narednoj godini (1999 - 2000) najistaknutiji dogadjaji u fazi planiranja su ostvarivanje 4 osnovna treninga, jednog paketa Treninga za trenere i jednog znacajnijeg skupa za umrezavanje. Za vise pojedinosti, molimo pogledajte odeljak pod naslovom (Plan rada(.

Ovi dogadjaji predstavljaju srz naseg rada i odrazavaju nase prioritete. Posto smatramo da je dugorocno vazno da postoje treninzi za specijalne ciljne grupe (npr. policiju, medije, prosvetne radnike) smatramo da je bitno raditi na razvoju pilot programa u ovim oblastima, sto u stvari oblikuje trening u skladu sa posebnim potrebama tih ciljnih grupa. Odazivanje zahtevima lokalnih organizacija za krace treninge odgovara nasoj nameri da ukljucimo manje iskusne nove trenere u tim i damo im sansu da steknu nova iskustva i znanja kroz praksu i pripremu treninga.

Kljucni element strategije CNA je stvaranje mreze trenera u regionu, spremnih i sposobnih da prenose svoja znanja i veze. Uvereni smo da ce do kraja sledece projektne godine u avgustu 2000, postojati grupa trenera u BiH i Jugoslaviji, sposobnih da nastave sa trenerskim radom. Nas interes i u skladu s tim fokus u narednom periodu je na prenosenju svih neophodnih znanja i vestina o organizacionim pitanjima u vezi sa radom. Takodje ocekujemo i nadamo se sa cemo pronaci jos 1 ili 2 ljudi koji ce biti spremni i sposobni da rade u CNA na nacin i u duhu koji smo do sada stvorili.

Transfer rada CNA na lokalno osoblje sa perspektivom dugorocnog angazmana, je jedan od najvaznijih deklarisanih ciljeva CNA. Pronaslii smo novog clana tima, ucesnika naseg treninga za trenere koji zeli da se pridruzi CNA na duzi period i da vodi organizaciju posto postane lokalna. Adnan Hasanbegovic ce se pridruziti timu CNA u jesen ove godine, cim nam finansije dozvole da ga zaposlimo. I dalje trazimo bar jos jednu osobu koja bi zelela da nam se pridruzi i bila motivisana da nastavi rad CNA. Jedan clan, skoro pouzdano odlazi pocetkom sledece godine, i jos treba utvrditi da li postoji potreba za stranim clanom osoblja, dok ce drugi koncentrisati svoje napore u toku najveceg dela sledece godine, na pisanje prirucnika za trenere. Takodje se nadamo da cemo moci da zaposlimo jos jednog lokalnog clana u prolece sledece godine, koji ce imati 6 meseci na raspolaganju za transfer. Jedna poteskoca sa kojom se susrecemo je neizvesnost koju ljudi osecaju u vezi ovog posla, dok medjunarodni finansijeri ubrzano gube interes za BiH a ekonomski problemi i dalje ostaju goruce pitanje u zemlji. Ovo otezava pojedincima dugorocno angazovanje, ali u isto vreme ukazuje na motivaciju onih koji i pored teskoca i neizvesnosti zele da se posvete ovom poslu.

Sadrzaj

6. EVALUACIJA RADA I STRATEGIJE

Jedan od glavnih elemenata naseg rada u toku poslednjih dvanaest meseci bio je program Trening za trenere. Zbog rata u Jugoslaviji nismo uspeli da zavrsimo program na vreme. Poslednji iz grupe od tri seminara, pomeren je za pocetak sledece godine. Zbog toga nismo mogli da izvrsimo evaluaciju programa kako treba, na nacin kako je planirano za odlozeni seminar u maju. Susreli smo se uglavnom sa organizacionim problemima u primeni, npr. u nemogucnosti nekih ucesnika da prisustvuju zbog politicke situacije, ili licnih problema nekih od njih (bolest, itd.) Mada odlozeni, svi follow-up skupovi su odrzani i pokazalo se da su vrlo vazan deo programa. Nas cilj da iniciramo i podrzimo ideje i dobru volju za ukljucivanje u trenerski rad je ostvaren. Polovina ucesnika iz grupe vec je ukljucena u trenerski tim za razlicite projekte, a i dalje cemo ulagati napore da se tako nastavi. Tako mozemo tvrditi da smo postigli nas glavni cilj umnozavanja prenosenjem odgovornosti i znanja na druge, podjednako i van tima CNA. Ipak, ne zelimo da pruzimo isuvise pozitivnu sliku sto se toga tice. Postoje sporna pitanja u vezi trenerske grupe, koja su opisana u odeljku (Teskoce i nova saznanja(.

Cilj umrezavanja grupa i pojedinaca koji su aktivni u zainteresovani za isto polje rada kao i CNA, sledimo kroz same treninge sa ucesnicima iz regiona. Ovo se pokazuje kao vrlo efikasan nacin umrezavanja posto se ljudi upoznaju na nacin koji je veoma intenzivan i sticu poverenje jedni u druge, sto je preduslov za delotvornu i plodonosnu saradnju.

Sledeci cilj, organizaciona podrska i savetovanje, predstavlja trajan zadatak koji ce biti intenziviran u buducnosti. Uvecanje nasih kapaciteta, kao i program Treninga za trenere isprepleteni sa savetodavnim posetama su nam omogucili da pokrijemo ovu oblast mnogo bolje nego pre godinu dana. Uvecali smo tim jos jednim volonterom, Ivanom Franovic iz Beograda. Ovim smo dobili novi kvalitet u timu i pruzili i njoj priliku da nauci dosta o organizaciji ureda i vodjenju projekta u narednih 12 meseci. Jos jedna zena iz Beograda, E.K. (ucesnica Treninga za trenere) ce imati posao u toku dva meseca u CNA Sarajevo, takodje s ciljem upoznavanja sa poslom u kancelariji (sve sto stoji iza i oko treninga).


Sadrzaj

7. POTESKOCE I NOVA SAZNANJA

7.1 Makedonija

Trenerska dogadjanja na sirem prostoru Balkana odrzana u Makedoniji u saradnji sa Ambasadom za mir (EfP) organizovana su i pripremljena preko e-maila i telefonom izmedju Sarajeva i Skoplja. Komunikacija izmedju EfP i CNA bila je ponekad teska. Razlicita ocekivanja i iskusto u organizovanju ovakvih dogadjaja dovelo dovodilo je povremeno do konfuzije i nejasnoca izmedju dve kancelarije. Trazenje sredstava bilo je veoma tesko, i odista, u vreme pisanja ovog izvestaja (3 nedelje pre pocetka treninga) jos uvek nemamo polovinu neophodnih sredstava. Zbog zemljotresa u Turskoj, nedovoljnog broja prijavljenih iz Grcke i stalnih teskoca na Kosovu, na listi ucesnika u ovom trenutku nedostaju ljudi iz tih sredina.

Ipak, nova saznanja i osnovne prednosti ovog dogadjaja vec sada su velike. Novi i dalji kontakti sa ljudima sa Kosova i Hrvatske su veoma dobrodosli u CNA (kao sto su uostalom svi novi kontakti). Buducim projektima, kao sto je ovaj, ce koristiti lekcije o tome kako treba razjasniti uloge, odgovornosti, motivaciju, politiku, ocekivanja svih strana koje su ukljucene, pre nego sto sama organizacija zapocne. Svi se veoma radujemo ovom trenerskom dogadjanju. Nesto sto je bilo ovako tesko ostvariti sigurno zasluzuje da se desi.

7.2 Odlaganja i otkazivanja

Zbog odlaganja i otkazivanja trenerskih dogadjanja u razlicitom obimu, CNA se suocio sa nedostatkom vremena za aktivnosti koje je potrebno pripremiti, ostvariti, evaluirati i dokumentovati do kraja 1999. godine. Rat u SR Jugoslaviji izazvao je i uticao na mnoge od tih odlaganja mada je to takodje prouzrokovao i nedostatak dobrog predvidjanja i planiranja od strane CNA.

1999. je bila godina u kojoj se CNA transformisala iz ureda sa jednim clanom u cetvoroclanu grupu zaposlenih sa punim radnim vremenom. Zato je ovo i prva godina u kojoj je CNA mogao da preuzme tako mnogo posla. ^vrsti rokovi i malo mesta za razmisljanje koje imamo na raspolaganju u preostalom delu godine, rezultat su visoke motivisanosti tima CNA. To je takodje i velika lekcija, jer je potrebna efikasnija organizacija vremena u vezi projekata koji preuzimamo.

Preostali seminari iz 1999. godine bice profesionalni i promisljeni kao i svi prethodni. Jednostavno nece biti dovoljno vremena za CNA da u njima uziva. Vazna lekcija!

7.3 Trenerski skup za siri region

Ovaj skup, prvobitno planiran za prolece 1999. godine, odlozen je za godinu dana do proleca 2000. godine. Rat u Jugoslaviji, teskoce u finansiranju, nedostatak vremena za razvoj projekta, su elementi koji su doveli do odlaganja.

7.4 Grupa Treninga za trenere

Kao sto istaknuto napred u evaluaciji programa Treninga za trenere, zadovoljni smo zbog cinjenice da pocinje da se formira grupa pojedinaca koji su zainteresovani da vode trenerska dogadjanja. Ova grupa se satoji od 5 ili 6 ljudi, od kojih jos uvek nisu svi vodili treninge zajedno sa CNA. Posto je ova grupa veoma mala, ograniceni smo sto se tice broja ljudi koje mozemo da kontaktiramo sa zahtevima za treninge (u odnosu na broj zahteva koje dobijamo). Mnogo puta slali smo zahteve za treninge grupi i nismo dobijali nikakav odgovor. Pojedinci iz grupe su veoma angazovani na sopstvenim poslovima pa je njihova posvecenost ogranicena. Ovo ce i dalje biti jedan od aspekata saradnje sa (spoljnim( trenerima. Ovaj problem se uvecava kada se radi sa manje iskusnim trenerima koji nemaju uvek predstavu o tome koliko je mnogo vremena potrebno da se prikupe sredstva, razvije, organizuje, odrzi, evaluira i dokumentuje trening. Vazno je upamtiti da je ukljucivanje ljudi sa Treninga za trenere deo njihovog treninga. Ravnoteza izmedju ostvarivanja profesionalnog treninga i ostavljanja prostora za individualna trenerska iskustva u procesu ucenja ponekad moze da bude veoma suptilna.

7.5 Razvoj pilot projekta "Uloga policije u civilnom drustvu"

CNA je u toku nekoliko meseci ucestvovao u procesu razvoja treninga za policiju iz nenasilnog postupanja u konfliktima. Oformljena je radna grupa radi prikupljanja informacija i ostvarivanja kontakata da bi sprovela ovu ideju. Aspekt kontakata posebno je bitan u ovom slucaju, jer je tako mnogo oficijelnih organa, lokalnih i medjunarodnih, ukljuceno u policijsku sluzbu i njen trening.

CNA je ostvario kontakte sa razlicitim organizacijama, sto nas je na kraju dovelo do Pravnog odeljenja OSCE. Kontaktirali smo ove organizacije da bismo sakupili informacije kako da najbolje sprovedemo ovaj trening i dodjemo u vezu sa policijom, da bi nam oni rekli sta im je potrebno i da bi to mogli i dobiti. U osnovi, bili su nam potrebni detalji, da bismo bili sigurni da ce trening biti po meri ucesnika. Posle naseg sastanka sa OSCE, oni su kontaktirali sluzbenika UNIPTF (Medjunarodne policijske snage Ujedinjenih nacija) koji radi sa Ministarstvom unutrasnjih poslova Kantona Sarajevo. IPTF je zatim stupio u vezu sa CNA, pod utiskom da smo mi kompletirali trenerski paket za policajce i da je on spreman za primenu, i da nam je samo potrebna dozvola da trening odrzimo. IPTF je dobio ovu dozvolu od Ministarstva. Kada nas je IPTF kontaktirao da nas obavesti o dobijanju dozvole, organizovan je sastanak izmedju CNA, CIP (Centar za informacije i podrsku NVO, iz Sarajeva), UNIPTF i zamenika miinistra za unutrasnje poslove za Kanton Sarajevo. CNA je smatrao da na sastanak idemo da diskutujemo o tome kako je najbolje nastaviti sa razvijanjem trenerskog paketa - sada kad imamo dozvolu i sigurni smo u pogledu investiranja nasih kapaciteta u zavrsetak treninga. IPTF i Ministarstvo su smatrali da se sastajemo da finalizujemo kada, gde i pod kojim uslovima ce se trening odrzati.

Nepotrebno je reci da je sastanak bio katastrofa. Ministar nam je rekao da ako treba da diskutuje kako da se obavi trening onda ce ga napraviti sam. IPTF je organizovao kontakte sa nama u vezi daljeg informisanja, a oni nisu. CNA je nekoliko puta pokusavao da ozivi komunikaciju. U jednom razgovoru sa IPTF receno nam je da je sastanak naneo dosta stete i da bi zbog toga svaka evaluacija naseg rada bila veoma teska. Odgovor CNA bio je da je dobrosla svaka takva evaluacija, jer bi nam to ustedelo posao, i da ne treba da nas procenjuju prema tome kako je prosao sastanak u Ministarstvu, vec prema nasem trenerskom radu za koji imamo iskustvo i znanje. IPTF je na kraju prestao da odgovara na nase pozive. Nije vise bilo nikakvog rada na projektu.

Sadrzaj

8. POLITICKA DIMENZIJA RADA CNA

Drugi bitan aspekt naseg rada koji je nastao kao rezultat rata u susednoj Jugoslaviji je naglasak na politickom radu. Na neki nacin, dalje smo razvili sopstveno shvatanje i razloge za bavljenje ovim poslom. Svi pojedinci u CNA timu podjednako su doprineli ovom razvoju CNA i svi osecamo neophodnost da se ovo ocuva i kad projekat postane lokalni. Rat u Jugoslaviji je takodje doveo do toga da se kontakti i razmena sa glavnim uredom u Wustrow podignu na mnogo visi nivo, a saradnja je bila plodna i konstruktivna na zadovoljstvo obe strane.

CNA sebe shvata kao organizaciju koja trenira ljude u transformaciji sukoba i nenasilja da bi ih bilo vise sa takvim vestinama/znanjima. Kroz prirodu naseg trenerskog posla bavimo se i pitanjima ljudskih prava. Na treninzima, simuliramo i razgovaramo o situacijama nepravde i provociramo ljude da razmisljaju o svom uobicajenom ponasanju i odgovornosti koju ono nosi. Na treninzima pokusavamo da pustimo ljude da otkriju nove i razlicite uglove, da preispitaju svoje poglede i percepcije, i vezbaju suocavanje sa strahom, neprijateljstvom, stereotipima, predrasudama, autoritetima, itd. Ne zelimo da treninzi ostanu bezbedna mesta na kojima cemo se pretvarati da mozemo da postupamo hrabrije i nenasilno. Zelimo da nenasilje nadje svoje mesto u realnosti nas samih i ucesnika treninga.

U balkanskim zemljama postoje nacionalisticke vlade koje su ratove u proslosti videle kao legitimno orudje za postizanje politickih ciljeva. One su zloupotrebljavale svoje gradjane, i gurale ih u situacije da krvare i ubijaju da bi ispunili iskljucive politicke ciljeve od kojih je samo jedna grupa imala koristi. A ti ciljevi uvek su znacili diskriminaciju i oduzimanje prava drugim grupama. Zakon mocnijeg i (obicno) brojnijeg je prisutan model. Jedini nacin u kome ljudi vide mogucnost da sacuvaju i zastite svoja prava je udruzivanje sa nekim jos mocnijim spolja. Za Bosnjake iz BiH ovo bi moglo da znaci trazenje podrske od medjunarodne zajednice, a za Srbe iz Republike Srpske podrska iz Beograda. Oni shvataju da je to neophodno za opstanak. A da bi ostvarili ovakve saveze, spremni su da se odreknu velikog dela svojih prava.

Vecina ljudi u BiH sa kojima smo razgovarali izgleda da priznaje da rat nije bio vredan zrtvi. Ali mnogi od njih nisu bili u stanju da prepoznaju nepravdu kojoj su sami doprineli kao i sopstvenu odgovornost. Nema ljudske solidarnosti sa bivsim (neprijateljima(, postoji samo nacionalna solidarnost. Vecina onih sa kojima smo se sreli vecu odgovornost vidi na drugoj strani, tako da se ne trude da razmisljaju ili pomenu sopstvenu odgovornost. Kao ilustraciju ovoga mozemo navesti ocigledan nedostatak postovanja prema manjinama u BiH, ali bio bi to isuvise crno beli primer. Ovde bi se moglo ispitati koliko uopste respekta imaju manjine prema vecini. Mogu se takodje navesti primeri nedostatka obzira prema hendikepiranima, zenama, izbeglicama, povratnicima i onima koji izrazavaju prigovor savesti. Ispisivanje reci (manjina( moze da sugerise etnicke razlike koje od ljudi cine grupu. Ali etnicitet je samo jedan deo toga. Strah i netolarancija prema razlikama i promena su vazna pitanja.

Razumemo potrebu ljudi za ociglednim merama sigurnosti kao sto je SFOR i velika Armija BiH. Svoj rad, vidimo kao doprinos porastu svesti o tome, procesu izgradnje poverenja i razvijanju komunikacije. Zelimo da iniciramo dijalog i stvorimo prostor da ljudi razvijaju razlicite strategije. Za zadovoljenje potreba ljudi da svacija prava budu postovana - i pojedinca i grupe. Prepoznavanje i postovanje razlika. Ovaj aspekt naseg rada cini da sebe vidimo kao organizaciju koja ne samo da podrzava ljude u sticanju dragocenih znanja, vec pokrece inicijative i javno deluje protiv krsenja ljudskih prava, za socijalnu pravdu i u pravcu drustvenih promena koje vode ka miru koji je odrziv.

Sadrzaj

9. NENASILJE I KRSENJE LJUDSKIH PRAVA

Po pocetku bombardovanja Jugoslavije od strane NATO, CNA se ukljucio u organizovanje skupa, u Sarajevu, na kome ce se raspravljati o tamosnjoj krizi. Skup je dokumentovan u ovom izvestaju (Treci kvartal, mart - jun 99.). Ovo je imalo velikog uticaja na nas. Ostali smo pod utiskom da se nenasilje ne smatra primenjljivim stavom u odnosu na dogadjaje u SR Jugoslaviji. Humanitarna pomoc za izbeglice smatrana je najprakticnijim mogucim odgovorom, a zajednicka osuda nasilja svih strana u sukobu (Milosevic, NATO i U^K) bila je isuvise teska.

Ideja o humanitarnoj pomoci kao najkonkretnijem obliku podrske je kratkorocna mera. Humanitarna pomoc je neophodna u bavljenju onim sto se vec desilo (kriza koja traje sa izbeglicama, povratnicima i onima koji su ostali u i oko Jugoslavije treba svaku mogucu podrsku). Zato je razumljivo zasto se na rad kao sto je ovaj koji obavlja CNA ne gleda kao na praktican nacin resavanja trenutnih materijalnih potreba ljudi. Ipak uznemirujuce je sto se bavljenje buducnoscu ne vidi kao praktican odgovor.

NATO je izvestavao da (bombardovanje vojnih ciljeva( treba da oslabi moc Milosevicevih trupa i da unisti njihova oruzja. Ali i bez tog oruzja, cak i da su vojnici bili razoruzani (a nisu), to ne ne bi razoruzalo svest ljudi koji su zeleli da se dogadjaji na Kosovu nastave. U TV intervjuu, jedan mladi pripadnik UCK reako je da ce se boriti protiv srpskih trupa i bez ikakvog oruzja ako bude morao. To je ono sto danas oblikuje buducnost Balkana.

Po nasem misljenju, NVO u BiH se bave direktnim i indirektnim posledicama nasilja koje se ovde dogadjalo, uz ogranicenja kratkorocne pomoci koju BiH prima. Sektor NVO je onaj glavni koji se bavi medju-etnickim, medju-religijskim kao i radom izmedju razlicitih zajednica. On ima mnogo razlicitih fokusa, znanja i ciljeva. Postoji prostor da se nenasilje ubedljivo oglasi u okviru ovog sektora. Ako se nenasilje ne shvati na primenjljiv nacin, proci ce mnogo vremena pre nego sto ga tako shvate izvan NVO scene. A vreme je ovde bitno. Ljudima, zjednicama, drustvu, svima nam je potrebno vremena da se udaljimo od nasilja. Ovo ne znaci zaboraviti ta iskustva, ili zrtve. To znaci ne ziveti ponovo ih prozivljavajuci. Jedan stari irski republikanac je rekao "Buducnost pocinje danas", i ako sami ne ulozimo napor, na buducnost ce uticati samo one druge snage.

Ako se nenasilna akcija smatra neprimenjljivom, onda izgleda kao da je neprimerena za takav rad. Mozda se smatra isuvise mekom ili pasivnom, ili necim sto cine idealisti dok drugi nastavljaju dalje. Potrebno je raditi na tome, a zuri nam se. Dokle god se ulaganje napora u rad kojim se suzava prostor za nasilje smatra neprimenjljivim, nasilni odgovori na nasilje koje se desava, bice smatrani primenljivijim. Veza izmedju nenasilja i krsenja ljudskih prava je u tome da se tako oduzima prostor za nastanak krsenja ljudskih prava. Shvatajuci zasto i kako da uticemo na nase zajednice ukidamo razloge da pojedinci u njima dozvoljavaju ili ucestvuju u krsenju ljudskih prava.

Kruzi mnogo prica iz rata u BiH o nezamislivoj hrabrosti u nenasilnim akcijama, koje se desavaju usred uzasa. Ekstremnost ovih situacija cini da se takva hrabrost izdvaja. Nedostatak ovih prica je to sto su tako izuzetne. Ni od koga se ne moze ocekivati da radi na nenasilju pod velikom pretnjom. Ali ako na nenasilnu akciju gledamo kao na sastavni deo svakog naseg dana, kao sto je pranje zuba da bi se zaustavio karijes, onda je to nesto sto je moguce. Pokusaj da se postavimo iznad sopstvenih predrasuda, rad s konsenzusom, ne dozvoliti da nas veze sopstveni identitet, odatle se pocinje.

Potrebno je da se bavimo pitanjima krsenja ljudskih prava iz mnogo razlicitih uglova. Humanitarna pomoc je nesumnjivo neophodna. Neosporno je neophodno i raditi koliko god je moguce na tome da se suzi prostor da ona postane potrebna. Dok god koncentrisemo svoje napore na posledice nasilja, ostavljamo uzroke nasilja ljudima koji ne uspevaju da ga izbegnu, koji ucestvuju u njemu, i opravdavaju svoje ucesce u njemu. Buducnost pocinje danas, i ako ne ulozimo napor, one druge snage ce nastaviti da je oblikuju.

Sadrzaj

10. IZVESTAJ KOORDINATORA PROJEKTA FRANZISKE GUENTHER

Nisam imala izbora, vec da se upoznam sa projektom CNA u toku 1996.-97., zato sto sam u to vreme zivela sa Nenadom, i zato bila i danju i nocu u toku s pripremama za projekt. Pripreme skoro da i nisu bile prekidane bilo cime, osim da bi se pojela proja, igrale karte ili gledalo Evropsko prvenstvo.

Od tada sam aktivan ucesnik u grupi za podrsku, a od pocetka projekta, bila sam upoznata sa ciljem projekta i predanoscu s kojom se radi. Preuzela sam koordinaciju projekta 1.11.1998. godine od Joerga Rohweddera, s prvobitnom namerom da budem samo njegova zamena. Ali, 31.3.1999. koordiniranje je preslo iskljucivo u moje ruke, pocto je Joerg poceo da radi na drugom projektu KURVE (iako je i dalje posvecen i CNA, koliko mu to drugi posao dozvoljava). Ispunjavanje ovih obaveza, koje su se sudarile sa mojom trudnocom i rodjenjem sina, bilo je moguce zahvaljujuci pomoci Heike Hammer, iz grupe za projekat. Ona je preuzela neke od mojih obaveza u kriticnom periodu, i dalje to radi kad sam ja na odmoru i u drugim (hitnim( slucajevima.

Prema dogovoru sa CNA i Kurve Wustrow, polje moje odgovornosti je uglavnom ograniceno na neposrednu koordinaciju projekta. Prikupljanje sredstava i odnosi sa javnoscu kao dodatni posao za KURVE Wustrow su sporadicni, u skladu sa potrebama projekta i kapacitetima. Koordinacija projekta obuhvata i sledece zadatke: redovne kontakte i razmenu informacija sa CNA; predstavljanje projekta na sastancima KURVE; razmenu relevantnih informacija izmedju KURVE i CNA, ukljucujuci i posredovanje u slucajevima sukoba kako u okviru tima u Sarajevu, a i izmedju CNA i tima u Wustrowu;, finansijsku kontrolu projekta; prevod, slanje redovnih izvestaja CNA; komunikaciju i koordinaciju sa grupom za podrsku i drugima zainteresovanim za projekat.

Prva dva meseca provela sam proucavajuci dosijee projekta i upoznajuci se sa radom glave kancelarije KURVE iz Wustrowa. Poseta kancelariji KURVE i redovno poseta sastancima Odbora KURVE, su mi omogucili da se upoznam sa teskim uslovima rada tima KURVE, sa sirokim rasponom njihovih aktivnosti koje je u sudaru sa njihovim mogucnostima. Iz ove promenjene perspektive, mogla sam da vidim takodje i drugu (Wustrow) stranu nekih sukoba izmedju CNA i Wustrow tima. Posebno su od pomoci bili satanci Odbora, koji su mi pruzili priliku da zastupam interese projekta, ali takodje i da uzmem u obzir i prodiskutujem o interesima kancelarije u Wustrowu.

Prva evaluacija projekta CNA je izvrsena u februaru, u Hamburgu. Bila je pripremljena i organizovana od grupe za koordinaciju projekta i grupe za podrsku. Kao preliminarni korak, prikupili smo pitanja o radu i buducnosti projekt, sto nam je posluzilo kao linija vodilja za samu evaluaciju. Na sastanku su iznete mnoge razlicite perspektive. Ovo proistice iz toga da su ucesnici skupa na razlicite nacine bili ukljuceni u rad CNA i KURVE Wustrow. To nam je dalo priliku za kriticku raspravu o unutrasnijim i spoljasnjim problemima projekta. Detaljniji pregled rezultata evaluacije nalazi se u javnom izvestaju koji se odnosi na period decembar 1998. - mart 1999.

I pre nego sto sam preuzela koordinaciju projekta, radila sam predvode izvestaja zajedno sa drugim clanovima grupe za podrsku. Moj zadatak, sada je obuhvatao i slanje ovih izvestaja kao i administraciju. Originalni izvestaj na engleskom jeziku je uvek bio razmatran, kritikovan i prodiskutovan na sastancima grupe za podrsku. Tako su izvestaji redovno pruzali priliku za osvrt na tok projekta i njegovo predstavljanje javnosti. Ovakav postupak, takodje razbija uspostavljenu rutinu pisanja izvestaja za CNA ured, dodavanjem jos jedne faze u toku koje mi razmatramo projekat. Grupa za podrsku trazi informacije o dragocenim licnim iskustvima i detaljima o aktivnostima, ukljucujuci i one koje su za tim postale sasvim uobicajene, pa im i ne pada na pamet da ih unesu u izvestaje.

Pocetak mog rada na mestu koordinatora projekta, poklopio se sa povecanjem tima u Sarajevu. Cinjenica da postoji cetvoro ljudi koji dele odgovornost i doprinose svojim znanjem uveliko smanjuje potrebu ucesca koordinatora projekta, kako je to bilo na pocetku. Veliki deo ove uloge dolazi u obliku moralne podrske volonterima pojedinacno, u svakodnevnim situacijama stresa i napetosti. Do sada, koliko mi je poznato, nije bilo ozbiljnijih konflikata oko stvari kao sto je organizacija ili timski rad, unutar CNA tima. Sve u svemu, atmosfera u sarajevskom uredu je sasvim opustena.

Rat je doneo dramaticne promene uglavnom sto se tice rada u Sarajevu. Ali, imao je uticaja i ovde, u relativno mirnom Hamburgu. Nelegitimni NATO napad, brutalnost zaracenih strana u postizanju njihovih ciljeva, i teskoce da se ocene efekti na razlicite balkanske zemlje i njihova drustva - sve ovo bilo je razlog da razmislimo sta mi kao stanovnici jedne od zemalja koje ucestvuju u ratu mozemo da ucinimo. U to vreme grupa oko projekta se sastajala cesce, ucestvovala u razgovorima i diskusijama, prenosenju informacija i pokusavala da se povrati od soka koji je rat izazvao i aktivno deluje protiv njega. "Insider information" iz Sarajeva i rad u informativnom centru "Rat na Balkanu" predstavljali su dobru osnovu za to.

Odrzala sam govor o ratu u "Volkshochschule" (obrazovni centar za odrasle) u Hanoveru i organizovala i nadgledala, zajedno sa Peace Initiative Rissen (Gabi Meyer) i mirovnom organizacijom "Hamburger Forum", panel diskusiju 18. juna u Curio-House u Hamburgu. Na panelu su ucestvovali Nenad Vukosavljevic iz CNA i Ivana Franovic iz Antiratne kampanje i Studentske unije iz Beograda (sada clan tima CNA). Bio je prisutan i Ekkehard Sieker sa TV kanala WDR (on je odgovoran za TV program "Monitor"); predstavnici delegacije sindikata medija koja je putovala u Jugoslaviju da se informise o efektu NATO bombardovanja na jugoslovensku ekonomiju i drustvo.

Grupa za podrsku je takodje organizovala stand na buvljoj pijaci koji je trebalo ne samo da sakupi nesto novca za projekat, vec i da informise ljude, preko letaka, kako o projektu tako i o situaciji na Balkanu. Dok su razgovor i panel diskusija privukli mnogo ljudi, pokusaj da se privuce neka druga publika sem one koja je bila kriticki nastrojena i zainteresovana za situaciju, bio je neuspesan. Na buvljoj pijaci ljudi hoce da kupe i prodaju nesto - i nista manje ili vise od toga. Kratak razgovor sa covekom koji je hteo da plati za igru 50 feninga umesto 1 marke, moze posluziti kao primer. Kad sam mu pokazala letak, samo je slegao ramenima, insistirajuci na ponudjenih 50 feninga i odlazeci posto smo ponovili da trazimo 1 marku.

Sta su najvazniji utisci koje sam stekla za vreme ovih (ratnih meseci(? Pre svega, to je utisak da sam potcenjivala znacaj nemackih/geopolitickih interesa i kao rezultat toga spoljnu politiku zemalja clanica NATO na razvoj Balkana - a s tim i ciljeve projekta CNA - mnogo pre pocetka rata. Takodje i osecanje da se odjednom nadjem u situaciji koja me navodi da svoje roditelje pitam: "Zasto niste ucinili nista protiv toga?".

U oktobru 1999. ce se odrzati nekoliko sastanaka KURVE. Jedan od njihovih ciljeva je i razvoj strategije za bolje koriscenje postojecih kapaciteta u okviru KURVE. Ovo obuhvata i pitanja kao sto su: kako bolje povezati projekte KURVE kroz razmenu informacija i iskustava? Ili, kako bolje rasporediti duznosti? Po mom misljenju, planiranje zadataka u okviru projekata i rada kancelarije KURVE za te projekte, posebno su vazni da bi se u buducnosti znalo kada neki projekat zahteva posebnu paznju. Ali i obrnuto, kada kancelarija KURVE nema dovoljno kapaciteta za spoljasnje projekte. Htela bih da predlozim da sve strane na koje se ovo odnosi zabeleze svoja iskustva sa ovim i drugim projektima. Tako (smernice za rad projekta( mogu da budu usavrsene sto ce nam pruziti orjentaciju u daljem radu.

Sastanak u oktobru i, nazalost, prilicno kasno, konferencija u januaru, treba da daju priliku da se napravi godisnji plan, sumiraju finansijski i radni plan i samog projekta i tima u Wustrowu. CNA je posetio koordinatora projekta dvaput ove godine. Sada ja planiram da posetim projekat u Sarajevu, posto bih volela da povezem slike, a ne samo reci, sa onim sto radim. Tacan datum tek treba utvrditi.

Imam jos jednu zelju u vezi sa radom u buducnosti: Da paradoks osecanja radosti i veselja u podrsci jednom teskom radu i dalje postoji..

Sadrzaj

11. LICNA MISLJENJA


11.1 Reci najnovijeg clana CNA - Ivana Franovic

Mozda bi bilo dobro, da kao novi clan tima, za godisnji izvestaj, zabelezim neke svoje poglede na pocetak rada u CNA. Izgleda da za to nisam odabrala najbolje vreme, posto su jucerasnji i danasnji dan bili zaista depresivni, kako smo dobili mnogo losih vesti u vezi s planiranim treninzima u Makedoniji, Trebinju i Tuzli.

Ipak, ne osecam se kao sasvim novo lice ovde. Dosla sam u Sarajevo pocetkom aprila, nekoliko dana posto je rat u Jugoslaviji poceo. Skoro sve to vreme provela sam u uredu CNA, radeci sta sam god mogla a sto je bilo potrebno. Ipak, zvanicno postala sam clan tima CNA od avgusta. Takodje, provela sam dosta vremena u CNA tokom proteklih 13-14 meseci, pa ako bi svrha ovog pisanja trebalo da bude iznosenje utisaka novog volontera, ne mogu da se odlucim od kog perioda da pocnem. Od samog pocetka?

U pocetku (i tokom najveceg dela vremena) moj rad sa CNA bio je povezan samo sa treninzima (priprema, izvodjenje samog treninga, evaluacija i dokumentacija). Rad je bio tezak, ali sam zaista uzivala. Tada sam dobila ponudu da odradim praksu u CNA u toku nekoliko meseci, i bila sam radosna sto sam dobila priliku da naucim neophodne stvari.

Pre toga, i za to vreme bila sam aktivista Studentske unije Jugoslavije (ukljucena u organizovanje studentskih protesta, mreze studentskih organizacija, Antiratne kampanje, i drugih stvari). Ali, postala sam (prestara( za studentski aktivizam jer sam dosla skoro do zavrsetka fakulteta, tako da sam morala da svoje duznosti predam mladjim studentima. Ipak, i dalje sebe vidim u aktivizmu, dobrovoljnom radu i mirovnom radu. Saradnja sa CNA je za mene velika sansa da ostanem aktivna, na nacin koji mi se zaista dopada i koji mi odgovara.

Kad govorim o radu CNA, postujem pristup, posebno (iz mog iskustva) retku spremnost da se suocimo sa teskocama. Naucila sam toliko toga, i jos ne prestajem da ucim. Jos jedna stvar koja me je privukla CNA je regionalni pristup. Rad se odnosi na ceo prostor drzava bivse Jugoslavije, uz svest o citavom regionu. Moj stav je da se tesko moze raditi na miru, ako se deluje samo sa "jedne strane", a ne obuhvate i svi drugi ukljuceni.

Kad je rat u Jugoslaviji poceo, sedela sam u Beogradu, osecajuci se jadno, vezanih ruku. Nisam mogla nista da radim. Nisam znala sta da radim, i osecala sam da je sav taj visegodisnji rad na miru, ljudskim pravima, studentskim pravima, i civilnom drustvu unisten. Onda me je CNA pozvao da dodjem u Sarajevo. To mi je dalo mnogo snage, jer sam izvan zemlje mogla da vidim, ili bolje, da razmisljam o mogucnostima rada na nenasilju, sto nisam mogla dok sam sedela u Beogradu cekajuci da mi bomba padne na glavu.

Dakle, ovde sam od pocetka aprila, deo svakodnevnog zivota i rada CNA, sto je predstavljalo i novi aspekt CNA za mene, ali ne i neocekivan. Posto imam mnogo pozitivnih utisaka o CNA, mnogo je stvari koje mi se dopadaju, spontano sam pocela da se identifikujem (svoje zelje, potrebe, motivaciju i pitanja) sa radom CNA, i da ga podrzavam koliko god mogu. Stvar koju vidim kao stvarnu prednost, je razlicito poreklo clanova CNA. Potpuno razlicite licnosti, sto (to je moj vrlo snazan utisak) cini rad CNA boljim. Kad sam pozvana od CNA da postanem clan tima spremno sam prihvatila. Imala sam predstavu o tome kako funkcionise, i mogla sam da vidim sebe kao deo tima.

Ovo moze da zazvuci kao velika oda CNA, ali nije sve samo cvece i prolece. Ima mnogo teskoca sa kojima se suocavamo, nesporazuma, osecanja iskljucenosti, ali glavno je da smo spremni da radimo na tome. Na primer, jedna od teskoca na koje nailazimo ponekad je nacin odlucivanja. Mnoge odluke moraju se doneti brzo, sto ukljucuje clanove tima koji su trenutno prisutni u kancelariji (ili delu kancelarije), ali ne i drugog/druge. To je mozda razumljivo posto CNA pocinje da dobija tako mnogo ponuda za treninge, za organizovanje skupova, za savetodavni rad, pa imam utisak da ponekad ne znamo gde nam je glava. A to zahteva reorganizovanje. Ali to mi takodje govori koliko je rad CNA potreban. Zaista mi se svidja ovaj rad, pronalazim sebe u tome, ali bih bila mnogo srecnija kada ovakva vrsta rada ne bi bila potrebna. Ipak, nemam utisak da bilo gde u svetu postoji region u kojem rad na nenasilju nije potreban.


11.2 Reci IPPNW studenta Marca Burlona

Tokom avgusta i septembra 99, Marc Burlon, student medicine iz Hamburga i volonter IPPNW bio je rasporedjen u CNA na dve sedmice, posle cetiri sedmice provedene u jednoj bolnici u Sarajevu. Hteli bismo da izrazimo veliko hvala Marcu, za njegovu pomoc pri prevodjenju, povratne informacije koje su bile od pomoci, podrsku i ostalo sto nam je pruzio. Slede njegova osecanja u vezi boravka u CNA:

Napustam Sarajevo i vracam se kuci pomalo tuzan, jer sam se osecao vrlo udobno za vreme boravka u CNA. Zivot i problemi u Bosni i na Balkanu postali su mi mnogo blizi, kroz rad CNA. Ovde sam pronasao kompetentne sagovornike, koji su mi pomogli u pokusajima da steknem vise razumevanja za ovdasnju situaciju.

Dve stvari su mi se najvise svidele: otvorenost sa kojom sam bio primljen i profesionalizam u radu CNA. Ovde mislim na organizaciju i strukturu rada kancelarije, kao i na trenerski rad o kome sam stekao sliku jedino iz izvestaja i razgovora. Moj zadatak, kao (neutralnog posmatraca( za sta sam postavljen od CNA, pruzio mi je nova znanja koja cu poneti sa sobom u Nemacku, a u isto vreme dobio sam zelju da steknem nova.

Sadrzaj
 

12. PLAN RADA

Nasi glavni ciljevi tokom sledece godine, bice savetodavne aktivnosti, trening, izdavanje trenerskog prirucnika, transfer CNA na lokalno osoblje i evaluacija projekta. Planiramo 4 desetodnevana Osnovna treninga iz nenasilja, i jos uvek razmatramo ostvarivanje jos jednog programa (Trening za trenere( u tom vremenskom okviru (koji sadrzi 2 desetodnevna treninga, 1 trodnevni trening i 2 seta follow-up poseta izmedju toga).

Septembar 99 - novembar 99

Decembar 99 - februar 2000

Mart 2000 - maj 2000

Jun 2000 - avgust 2000

 

Veliko hvala svima koji su podrzali projekat KURVE Wustrow -
Centar za nenasilnu akciju, finansijski ili svojim angazmanom,
sto je omogucilo ovaj projekat i pomoglo da se osigura njegovo primena,
kao i onima koji su bili sa nama u svojim mislima. 

 

POSEBNO SE ZAHVALJUJEMO:

Heike Hammer
Aktionsgemeinschaft Dienst für den Frieden - AGDF
Agency for Personal Service Overseas - APSO - Ireland
Berghof Stiftung & Berghof Institute for creative conflict menagement
Care International - Banja Luka
CNA Support group Hamburg
Deutsche Friedensgesellschaft Vereinigte Kriegsgegner - DFG VK Bielefeld
Internationale Ärzte zur Verhütung des Atomkrieges - IPPNW Deutschland
Menschenrechtsreferat des Diakonischen Werkes
OSCE Democratisation office, Sarajevo
Quaker Peace and Service
Schueler Helfen Leben
Towae Stiftung

 

CNA veoma pozdravlja reakcije, sugestije, pitanja
i kritike sto se tice ovog izvestaja i naseg rada uopste.
Vasa razmisljanja su nam od pomoci!
Hvala.

 

Cara Gibney
Jasmin Redzepovic
Nenad Vukosavljevic
Ivana Franovic

Za Centar za nenasilnu akciju
Projekat ured KURVE Wustrow, Germany

U Sarajevu, 1. oktobra 1999

 


Ovaj izvestaj moze se slobodno distibuirati uz odobrenje izvora.
© CNA